I tako san se jednon posadija na malo ugodno misto u gradu, u blizini dva malo starija prosida gospodina koji su ugodno ćakulali. Nisan ih obadava, jer ne volin prisluškivat tuđe razgovore. No, kad san čuja rič kompjuter intrigala me štorija, pa san dobro načulija uši. Jedan od njih bija je inžinjer neke struje, a drugi je bija njegov prijatelj iz škole. Za njega nisam ni skužija ča je po struci, ali on ionako ni zvizda ove priče.

I inžinjer počne ovako pričat:

"I tako san ti se ja ka mladi inžinjer zaposlija u veliku firmu i poslin par miseci naša se u Komisiji za kupnju opreme za AOP firme (Automatska Obrada Podataka, moš mislit)".

Omar san po nazivu opreme skužija da se radi o informatizaciji neke firme i da je štorija po svoj prilici stara ka Dioklecijanova palača.

"U cilu me štoriju utira moj diretur koji je cilo vrime govorija da firmu triba mehanizirat, a ja mu nikako nisan moga objasnit da mehanizacija znači kupit kombajn, a da je AOP nešto drugo. Zapeja diretur da kupi opremu Birostroja. Ja sam mu lipo savitova da je to glupo, jer da se na tržištu pojavija novi IBM po pristupačnoj cijeni."

Slušajuć starce skužija san da je to priča stara trideset godin, a kako san inače infišan u računala još san bolje naćulija uši. Birostroj je u to doba bija ka dobra firma, no poslin je propa. IBM iliti ga Veliki Plavi u to je doba zaista bija pojam, a i sad je. Moran priznat da i ja poput mnogih teško razlikujen kombajn od informatike.

"I goni ga, diretur je zapeja da oće njijovu opremu, jer da s njima već dugo radi i ima pozitivna iskustva, a šta se ja mladac tu iman petljat kad ništa ne znan." (o.a. nije ima CCNA?)

"I šta si mu ti na to reka", upita starac.

"Reka san mu da to nije dobro, jer da znan ča je inžinjerski posal, pa nek me isključi iz komisije, jer se s timen ne slažen. U četiri oka san mu reka da ću svakon ko me bude pita reć da je piz....ja kupit opremu Birostroja. Mislija san da će me sada lipo maknit iz komisije. Ali nije me maka, nego ostavija u komisiji, a da ja nisan ni zna. Onda me jedan dan generalni pozva na sastanak. Nisan zna radi čega moran doć, ali kad san uša vidija sam tu i moga diretura i sazna da je sastanak o uvođenju AOP-a. Muča san sve dok me generalni nije pita ča ja mislin o tome. Ja san mu reka da je to isto ka kad bi mu neko da trideset ijad marak i reka da kupi auto te mu ponudi izabrat između Mercedesa i kareta, a on izabere karet za iste šolde."

"Kako si to moga reć isprid cilega svita, al ti ni odma bilo jasno kako su se već bili dogovorili i da je oti tvoj diretur sigurno ubra dobru proviziju?"

"A Boga ti. Bija san mlad inžinjer i pojma nisan ima da se tako čagod može radit. Reka san šta san mislija, jer san bija u pravu. Nisan tija dozvolit da neko od moje struke i znanja pravi sprdačinu. Čin san to reka nasta je pravi urnebes. Moj diretur je pa u afan, donili mu vodu i apaurine za smirenje. Ispalo je da san ja sve zakuva i dobro me nisu optužili za pokušaj ubistva. Poslin san sazna da je avans Birostroju bija uplaćen i pri tog sastanka. Mene su posli misec dana skinili sa šefovskog mista i stavili za referenta. Tu san osta deset godin i nisan se moga daje maknit sve dok moj diretur ni otiša u penžijun."

"I kako je to sve na kraju prošlo?"

"Kupili su te kašete za par miljuna marak i poslin godinu ili dvi bacili ih i kupili IBM - second hand opremu za iste šolde. Meni to ništa nije donilo osin satisfakcije da san bija u pravu."

Razgovor je potom krenija u drugom smjeru i nisan dalje pomljivo sluša. Promislija san kako je dobro da se u našoj demokratskoj i poštenoj državi sada takve stvari ne moredu ni slučajno dogodit. Jer, da kogod tako nešto učini sigurno bi zaglavija u pržunu.